Saopštenje Sekretarijata Međunarodnog udruženja radnika i radnica (MUR) povodom pandemije COVID-19.

U mnogim državama se ljudi trenutno suočavaju sa velikim zdravstvenim izazovom. Zbog prirode kapitalističkog sistema i njegovog zlostavljanja radničke klase na mnoštvu nivoa, sve više nas će postatajati žrtve zapostavljanja i prezira vladajuće klase – bolesti koja već pogađa naše društvo i socio-ekonomske odnose. U ovoj situaciji, kao i u svim drugim, zaista se moramo oslanjati jedni na druge kako bismo očuvali svoje zdravlje i svoj život.

Sekcije Međunarodnog udruženja radnika i radnica su na različite načine reagovale na lokalne situacije. Kao zagovornici generalnog štrajka radi slabljenja moći onih koji nas tlače i zlostavljaju, ne vidimo bolje vreme da radnička klasa određenih zemalja upotrebi ovo oruđe borbe, delujući u samoodbrani, kako bi zaštitila svoje zdravlje i promovisala snagu kolektivne akcije protiv moći državne prisile i kapitala.

Naši sindikati izneli su različite zahteve i pozive na delovanje na lokalnom nivou i učestvuju u konkretnim borbama na većem broju radnih mesta. Na globalnom nivou postoji nekoliko opštih pozicija i zahteva koje je potrebno širiti kao odgovor na trenutnu pandemiju.

1. Svi radnici koji su prisiljeni da ostanu bez posla zbog odluka koje sprovode gazde, ekonomskih mera štednje ili drugih razloga, ili koji su bolesni, moraju da dobiju plaćeno odsustvo. Velika većina radničke klase širom sveta jedva sastavlja kraj sa krajem i ne može da priušti gubitak prihoda. Oni kojima se to desi su pod pretnjom da ponovo postanu žrtve – među ostalima rentijera i poverilaca kredita (banaka, države i sl.). Nekoliko vlada je već najavilo pakete pomoći preduzećima i gazdama, ali elite su mnogo manje velikodušne prema radnim ljudima. Nakon što se pandemija smanji i povuče, radnička klasa se mora boriti da plaćeno odsustvo postane trajno pravo za sve.

2. Zalažemo se za momentalno obustavljanje rada (uz plaćeno odsustvo) za sve radnike u neesencijalnim industrijama i uslužnom sektoru u svim oblastima koje su ugrožene širenjem ovog virusa. Ako šefovi ili država prete i prisiljavaju ljude da nastave sa radom uprkos rizicima, pozivamo na organizovanje štrajkova, štrajkova solidarnosti i drugih oblika direktne akcije. Potrebna nam je usklađena solidarnost i međusobna podrška da bismo pokazali da nas neće zaustaviti.

3. Zahtevamo momentalno i značajno povećanje plata za sve medicinske radnike (uključujući i ,,nemedicinsko’’ osoblje u medicinskim centrima, poput čistača). Ova povećanja plata treba da budu trajna. Jedan od njavećih uzroka oboljenja s kojim se suočavaju mnoge države širom sveta je nedostatak pristupa zdravstvenoj zaštiti, što je uzrokovano premalim izdvajanjem finansijskih sredstava, jer vlade odlučuju da novac preusmeravaju negde drugde, daleko od najvažnijih ljudskih potreba. Mnogi medicinski radnici su teško potcenjeni i proveli su godine u borbi. Oni se svakodnevno eksploatišu i omalovažavaju – ali ipak očekujemo njihovu potpunu posvećenost spašavanju života drugih ljudi u situacijama poput ove, koje ponekad predstavljaju veliku opasnost po njihovo zdravlje i dobrobit. Moramo se boriti da primoramo državu – koju vidimo samo kao privremenog i otuđenog staratelja našeg javnog, kolektivnog novca – da prikladno osigura zdravstvenu sigurnost stanovništva ispravnim odabiranjem društvenih prioriteta. Dalje, MUR podseća radničku klasu da je država uzurpirala moć ljudi da sami odlučuju o stvarima i prvenstveno deluje u interesu kapitala. Moramo povratiti tu moć kako bismo uveli istinski sistem društvene jednakosti i kolektivne brige o svim članovima našeg društva.

4. Zahtevamo momentalno isplaćivanje bonusa svim ostalim radnicima koji su neophodni na radnim mestima važnim za nesmetano odvijanje života – od kasirki u supermarketima do dostavljača hrane, proizvođača i dobavljača, od socijalnih do sanitarnih radnika. Svako ko radi pod povećanim rizikom i svako ko radi dok drugi ostaju u svojim domovima zaslužuje našu uzajamnu pomoć i podršku. Tamo gde je moguće, takođe pozivamo ljude da pomognu ovim ljudima u njihovim poslovima, da im omoguće odmor i da podele teret. Ako su takvi radnici zbog situacije primorani da rade puno dodatnih sati, trebalo bi im dati dodatni plaćeni odmor što pre, kada se situacija stabilizuje.
Moramo naglasiti da su mnoge od tih kategorija radnika, bez kojih bi sam život bio jedva moguć u gradskim centraima (poput poljoprivrednika i drugih radnika u lancu snabdevanja hranom), među najslabije plaćenim radnicima u mnogim državama. Moramo agitovati i boriti se za izjednačavanje vrednosti rada i eliminaciju ogromnih kontradikcija kapitalističke logike koja ne uspeva da adekvatno obešteti ogromne delove radne snage koje smatraju samo zamenljivim delovima, a ne vitalnim članovima naše ljudske zajednice.

5. Zahtevamo apsolutno besplatan pristup zdravstvenim uslugama svima koji mogu biti pogođeni trenutnom krizom. Taj zahtev besplatnog pristupa zdravstvu moramo zadržati kao područje stalne borbe i nakon prekida pandemije.

6. Zahtevamo hitnu pomoć svim ljudima koji nemaju krov nad glavom ili žive u lošim sanitarnim uslovima. Uopšteno, beskućništvo, loši uslovi stanovanja i različiti oblici tragičnog raseljavanja dovode do mnogih smrti i bolesti svake godine, povrh sveopšte bede. Ovo je problem ogromnih razmera na svetskom nivou. Sa njim se moramo suočavati koristeći društvenu moć i stalnom borbom protiv klase onih sa kapitalom, koji profitiraju od posedovanja privatnog vlasništva. Svet je takođe slabo reagovao na brojne humanitarne krize izazvane ratom i prirodnim katastrofama, ostavljajući svoje žrtve u nesigurnim i često po život opasnim uslovima.

7. Zahtevamo da se obezbede sva sredstva neophodna stanovništvu, naročito tamo gde ih ljudi ne mogu priuštiti. Naš kolektivni javni novac treba da se iskoristi pre svega kako bi se ranjivim slojevima stanovništva osigurao pristup higijenskim i zaštitnim sredstvima i lekovima.

Ovih sedam zahteva su minimum koji moramo da zahtevamo kako bismo ovu situaciju učinili malo boljom. Moramo da se izborimo za viši nivo društvene zaštite najširih slojeva populacije. Ona ne može biti privilegija bogatih.

Radnička klasa treba da pokaže da društvo ne pokreću država ili šefovi, već radnice i radnici.

Rashodi koje zahtevamo kako bi osigurali bezbednije i poštenije funkcionisanje društva u celini su iz našeg kolektivnog novca i mi imamo apsolutno pravo da odlučimo u kakvom društvu želimo da živimo: u onom koje tretira starije, bolesne, manje-privilegovane mase ljudi kao potrošnu robu, ili onom koje se brine o svima i tretira sve kao važne i vredne poštovanja. Državama, gazdama i ostalima koji žive od rada radničke klase ne sme se dozvoliti da vode stvari kao do sada. Previše je ljudi zbog toga obolelo i takvo stanje traje već dugi niz godina. Što je dosta – dosta je!

Društvo nam je bolesno i mi ga moramo izlečiti.

Najbolji lek protiv bolesti koja je opustošila našu populaciju – a ne mislimo samo na Koronavirus – je uzajamna pomoć i solidarnost.

Tokom ovog vremena, kada su mnogi ljudi pogođeni pandemijom, svedoci smo različitih činova solidarnosti započetih odozodo, ponekad toliko neophodnih tamo gde sistem nije uspeo da zaštiti ranjive članove naše zajednice. Pozivamo ljude da prihvate solidarnost i da je učine delom svog života, ne samo u vreme ove tragedije, već i u svim drugim situacijama. Solidarnost gradi zajednicu, a zajednica je nešto što je nužno u bilo kojoj društvenoj borbi kako bi u njoj pobedili.

Međunarodno udruženje radnika i radnica želi svim pripadnicama i pripadnicima radničke klase zdravlje, sigurnost i snagu u borbama i izazovima sa kojima se možemo suočiti u ovom trenutku. Zapamtite da je solidarnost naše oružje koje je izuzetno korisno u ovakvim vremenima. Svi treba da se organizujemo – ne samo sada, već i u borbu za bolji svet za sve nas.

Varšava, 16. mart 2020.
Sekretarijat Međunarodnog udruženja radnika i radnica